Alisa u zemlji Luda

Dok je bila mlada pisala je poeziju.

Bila je to dobra poezija...A onda se nesto desilo, pocela je da nestaje.

Nestajala je iz grada, iz secanja, u pola recenice...

A onda je nestala i iz poezije.

Ili je poezija nestala iz nje.

Njen prijatej, stari fotograf koji je par puta slikao njeno do pola golo telo,

 je cak i slikao njen nestanak. Ima dokaze.

On joj je rekao da su se ona i njena piskaranja medjusobno pojeli.I da im je sada svima dobro.

A onda je otisao da slika manastire na Kosovu,

pa se vratio,

pa su opet jedno vece sedeli

i gledali slike starih ljudi,

manastira i

obnazenih intelektualki.

Pricali o selu u kome je odrastao, njegovm dedovima, zeni od koje se pre mnogo godina razveo..

On je bio jos stariji i nesrecniji a vino koje je pio jos teze.

I uplasio je on nju to vece. Rekao joj je da ima onih lepih zena, muza, i da one uvek ostaju same...i rekao joj je da se boji za nju.

A ona se paralizovala.

I to traje...