Alisa u zemlji Luda

U 4 zaspala.

Kao da i nije.

Danas ce se opet poklanjati, svima. 

Ne u onom prljavom smislu...

Sutra joj je rodjendan, sutra ce ih mrzeti.Bar danas da bude fina

Dok je bila mlada pisala je poeziju.

Bila je to dobra poezija...A onda se nesto desilo, pocela je da nestaje.

Nestajala je iz grada, iz secanja, u pola recenice...

A onda je nestala i iz poezije.

Ili je poezija nestala iz nje.

Njen prijatej, stari fotograf koji je par puta slikao njeno do pola golo telo,

 je cak i slikao njen nestanak. Ima dokaze.

On joj je rekao da su se ona i njena piskaranja medjusobno pojeli.I da im je sada svima dobro.

A onda je otisao da slika manastire na Kosovu,

pa se vratio,

pa su opet jedno vece sedeli

i gledali slike starih ljudi,

manastira i

obnazenih intelektualki.

Pricali o selu u kome je odrastao, njegovm dedovima, zeni od koje se pre mnogo godina razveo..

On je bio jos stariji i nesrecniji a vino koje je pio jos teze.

I uplasio je on nju to vece. Rekao joj je da ima onih lepih zena, muza, i da one uvek ostaju same...i rekao joj je da se boji za nju.

A ona se paralizovala.

I to traje...